subotica org

Life Incorporated, knjiga je Daglasa Raškofa (Douglas Rushkoff), o tome kako je svet postao korporacija, i kako ga povratiti nazad, odn. izvući iz kandži (velikih) korporacija.

Knjiga donosi nekoliko opasnih, gotovo jeretičkih, ideja:

1. Novac nije deo prirode, da bi mogao da se proučava naukom kao što je ekonomija, već je izmišljotina sa specifičnom namenom. Centralizovana valuta je jedna vrsta novca – novca koji nema nameru da promoviše transakcije već ima nameru da promoviše akumulaciju kapitala. On služi spekulativnoj ekonomiji i zapravo isisava bogatstvo iz prave ekonomije. Uz njega (centralizovan novac) kriza banaka je bila neizbežna.

2. Bankarstvo je najveća industrija našeg društva, a dug je naš najveći proizvod. To je neodrživo. Moramo da stvorimo vrednost kako bismo učestvovali u ekonomiji.

3. Korporacije nikada nisu nameravale da promovišu trgovinu, nego su nameravale da je spreče. Krajem srednjeg veka narod Evrope je bio prosperitetan izvan našeg poimanja. Radili su manje, živeli bolje i bili čak i višlji nego što smo mi. Ali bogati su siromašili i bili su ugroženi od narastajuće srednje klase. Kao odbranu svojih interesa izmislili su korporacije kako bi sprečili da ljudi između sebe trguju direktno. Korporacije su bile samo monopolske organizacije za koje su svi morali da rade. Postalo je nelegalno da se dobra uzgajaju i prodaju direktno drugim ljudima. Zbog toga je Amerika imala revoluciju.

4. Razvitak ugovornih korporacija i centralizovanog novca je izazvao kugu; najprosperitetniji vekovi su završili u ekonomskoj pustoši i doveli do smrti pola stanovništva Evrope.

5. Što više novca pravimo, zapravo stvaramo više duga. Završavamo porobljeni, baš kao i korporacije, sopstvenim dugovima. To čini da se i sami ponašamo kao korporacije.

Fragmente knjige možete pročitati na netu, a intervju sa Daglasom (prvi intervju na s-h jeziku, ispravka: Doug je već dao intervju na sh jeziku – u Hrvatskoj 2002. godine kad je promovisao svoju knjigu ‘Iznudjivanje’ u Zagrebu i održao 2 predavanja na sveučilistu) možete pročitati na Procedura blogu.

A sada ću da dodam nekoliko svojih opservacija:

Suština ove knjige nije u tome da treba ukinuti novac, već da treba decentralizovati merilo vrednosti. Pretpostavljam da se autor oslanjao na kritiku monetarističkog viđenja ekonomije (vidi MMF, ili Štiglic, ili Naomi Klajn ili…), a ponudio je alternativna rešenja, koja već postoje – barter, privremene valute i sl.

Setio sam se i onog pravila – gde se grupiše novac, raste i korupcija, pa pretpostavljam da odatle polazi autorova teza da su centri truljenja društva upravo na mestima koje akumuliraju ogroman novac.