Jednom kad u životu shvatite da vam je dovoljno svega nekoliko minuta da procenite čoveka koliko je zaista čovek i odjednom kada se osvrnete oko sebe, videćete da ste ostali sami. Sve procene na osnovu kojih ste vremenom donosili odluke tražeći u ljudima čoveka, ostavile su vas bez odgovora.
Često se setim grčkog filozofa Diogena. On je krećući se u po bela dana sa fenjerom u ruci stalno nešto tražio. Kad su ga zbunjeni prolaznici upitali šta to traži, odgovorio je – “Tražim čoveka.”
Poput tragača sa fenjerom u ruci i meni se čini kako je čovek usamljeniji sa pogrešnim ljudima oko sebe, nego kada je zaista sam.
Kad smo već kod ljudi, ono što je obeležilo odlazeću godinu, kao i proteklih 20 god. jeste ljudsko Nasilje.
Široka paleta nasilja na našim prostorima je odavno postao sastavni deo našeg svakodnevnog jadnog i bednog života. Postavlja se pitanje ima li života uopšte bez nasilja? Pošto smo već odavno odustali od bilo kakve ideje da se uhvatimo u koštac sa nasiljem koje svakodnevno gledamo na ulici, na TV ekranima, pa do onog nasilja koje se odvija daleko od naših očiju, iza nečijih zatvorenih vrata (porodično nasilje), preostaje nam da naše Ćutanje, iz tradicionalnih razloga i nadalje zadržimo i uspešno ga sadimo u mozgove narednih generacija.
Naviknuti da se sebično bavimo samo samim sobom, u strahu od života, uvučeni u mišije rupe, ćutimo, gledajući kako se zlo valja ne samo ulicama već i u nama – ne shvatajući da smo na taj način postali i mi sastavni deo tog zla.
Sve veći broj ljudi je odavno oguglao na svaku vrstu agresije, bez obzira da li se ono dešava pred našim očima, u besmislenim ratovima, u saznanju da je ceo svet gledao kako se ubijaju hiljade i hiljade ljudi samo zato što su drugačije veroispovesti. Masovno su se istrebljivale porodice, ubijali čitavi gradovi, nepodnošljivo nerazumno se odlučivalo o tuđim životima i smrtima.
Nepostojanje vrednosnog sistema dovelo je do toga da su zločinci heroji. Idoli su nam Svetlana Ražnatović, Jelena Karleuša, Milorad Ulemek Legija i Kristijan Golubović.
Vidimo galopirajuće nasilje u školama gde nam se deca na velikim odmorima bodu i ubijaju noževima.
Popovi pedofili zlostavljaju decu i nikada za to ne budu moralno i pravno osuđeni. Nasilje na internetu, nasilje putem video igrica gde detetu postaje sasvim normalno da neprijatelja pretuče, obezglavi ili zakolje. Kasnije to svoje ubilačko iskustvo počne primenjivati i na ulici dok se “igra“ sa vršnjacima.
Svaki dan trpimo trovanje nasiljem i mržnjom koju šire najprodavaniji fašistički toaletoidi u Srbiji poput Kurira, Pressa, Večernjih novosti, Pečata, Pravde…
U Kuriru niču naslovi kao što su “Smanjiti nasilje nad decom“. Dakle, malo nasilja je okej – trajno zaustaviti nasilje, nije okej!
Možemo da idemo i malo dalje. Brankica Stanković, autorka emisije Insajder B92 gotovo svakodnevno trpi brojne pretnje među kojima su i pretnje smrću i silovanjem od stane fašističkih navijačkih grupa. Pretnje se dešavaju javno – uključite TV i gledate! Brankici niko ne bi nikada pretio smrću da nije snimala emisije o kriminalnom delovanju navijačkih grupa, o njihovim vođama, o povezanosti politike sa sportskim huliganizmom, korupcijom, pa i mnogim ubistvima koja se vezuju za ove huliganske grupe. I sami sportisti se neretko uključuju u veselu sportsku euforiju skandirajući mržnju zajedno sa svojim navijačima!
Ubijeni novinari poput Slavka Ćuruvije bili bi i danas živi da za vreme vladavine koljačkog klana Milošević nisu pisali o onome o čemu su drugi ćutali. Zoran Đinđić ne bi bio ubijen da nije hteo drugačiju Srbiju.
U jednoj TV emisiji je takođe rečeno “Da je ubijeni Francuz Bris Taton preživeo, poneo bi sa sobom lepe utiske iz Srbije!“ Da recimo nije nosio majicu svog fudbalskog tima, nego majicu srbijanskog fudbalskog tima, da nije bezbrižno i mirno sedeo u centru Beograda ispijajući svoje piće i na takav način isprovocirao posrnulu srpčad koja ni maternji jezik ne razume, a strani prezire – preživeo bi!
U izobilju nasilja koje nas okružuje, okrećemo glavu, a ultranacionalističke grupe haraju Srbijom, šire mržnju na nacionalnoj osnovi, fizički nasrtaju na političke neistomišljenike, uz fašističke zastave i fašističke simbole na fudbalskim utakmicama, vitlaju bejzbol palicama i mišićavim primitivnim mozgovima i pesnicama mladi zavisnici od nasilja pale strane ambasade, džamiju i uništavaju sve i svakog oko sebe rušeći i sopstveni grad.
A šta je država Srbija uradila – koji je odgovor vlasti na nasilje?
Otela je svojim građanima milion dolara da isplati “nestašluk“ Miladina Kovačevića koji je brutalno pretukao studenta iz SAD Brajana Štajnhauera, tim činom je opravdala i podržala zločin. U međuvremenu, država je nagradila Kovačevića i pozvala ga da bude gost narodnih poslanika u Skupštini Srbije.
Poljoprivrednik i profesor mnemotehnike Branislav Peranović, osnovao je tzv. pravoslavno-misionarski duhovno-rehabilitacioni centar, gde je revolucionarno lečio zavisnike od heroina. Uz pomoć pitbulova, dobermana, rukama i lopatama, uz blagoslov Boga, do totalnog pročišćenja – a porodice pacijenata su sve to znale i finansirale!
Zbog opšte poznate činjenice “odvojenosti” države i crkve, uz nekoliko Oče naša, stvar je legla.
Izmeštanje Povorke ponosa iz centra na livadu je “hrabar i zaštitnički“ odgovor države na pretnje nasiljem.
Umesto da se postavljanjem jakog policijskog obezbeđenja suprotstavila pretnjama homofoba, vlast je izmeštanjem Povorke ponosa podržala extremističko-desničarske organizacije.
Nasilje koje država svakodnevno aktivno sprovodi nad građanima ove zemlje, obilato neprimenjujući Ustav i zakone, kršeći na taj način naša osnovna egzistencijalna i ljudska prava.
Govorimo i težimo nezavisnom sudstvu, a ”reformu” pravosuđa sprovodi Vlada, u netransparentnom postupku, bez učešća i prisustva onih kojih se ta reforma i tiče.
Uvek se plašimo onog što nam je strano i nepoznato, ono što je drugačije od nas samih. Mi ne želimo da upoznamo naše različitosti, mi se protiv njih borimo divljaštvom i agresivnošću koje neretko vodi u smrt.
Nasilje je na Balkanu rutina.
Nasilje je naš stil života.
Nasilje nas vodi u fašizam.
I konačno – NASILJE NIJE PRIVATNA STVAR!
Kada bi Diogen bio živ, sa fenjerom u ruci, još uvek bi tražio Čoveka.
9 responses so far ↓
1 edesi // Dec 28, 2009 at 12:35 pm
Nazalost,uz duzno postovanje,ti pojma nemas o cemu pricas!
2 dkovacevic // Dec 28, 2009 at 4:20 pm
Ako devojka nema pojma, pretpostavljam da to znači da anonimni komentator ima pojma. A ako već ima pojma, mogao bi da argumentuje i predstavi svoje pojmove. Inače bi se sve svelo na to da jedni drugima govorimo da nemamo pojma.
3 edesi // Dec 28, 2009 at 7:57 pm
Da,potpuno ste u pravu!
,ma dajte molim vas. Sta nas sve nece nauciti lazna demokratija!
U poslednjih mesec dana svedoci smo velike hajke koja se vodi protiv ne samo navijaca i extremista,kako ste ih vi nazvali,nego protiv svih gradjana ove drzave koji razmisljaju drugacije od urednika medijske kuce b92!Nemojte misliti da sam poput vecine koja se zanosi nekim teorijama zavere o skrivenoj nameri b92 i njenih finansijera da unisti nacionalni identitet ovog naroda! Problem je u tome sto se u ovoj drzavi navijaci oznacuju kao br. 1 svih problema! Kakvo li je to odgovorno i objektivno novinarstvo kad u vestima tv b92 prvo ide vest o treneru kk Partizan Dusku Vujosevicu koji je digao glas protiv hajke,a onda vest o monstrumu koji siluje zene po Beogradu?! Prosto neverovtno!!!
Sa devojkom koja je autor teksta se slazem da nasije treba osuditi i procesuirati sve koji to isto nasilje vrse!
Dalje ide prica o Brankici Stankovic i pretnjama koje dobija od “fasistickih navijackih grupa”,bas je puno smeha kod mene izazvala ta tvrdnja doticne autorke. Cekajte, jel su to reci odgovorne i objektivne novinarke?! U svakom zitu ima kukolja ali generalizovati stvari na taj nacin?! Sta ostaje navijacima koji nece biti iza resetaka nego ce bodriti svoje klubove? Oni ce vec biti etiketirani kao najgori olos i sljam ovog drustva…
Protiv lgbt osoba(kako se to sad moderno zove) stvarno nemam nista ali smatram da je to ipak seksualna devijacija!
Smesno je sto autorka tvrdi da su samo ekstremisti i desnicari protiv povorke ponosa. Zaboravljate da veliki postotak stanovnistva Srbije smatra da je homoseksualizam bolest!
Za SZO vise ne predstavlja bolest ali ne tako davno su mislili drugacije? Doslo se do novih saznanja
Zasto moramo da razmisljamo poput “pametnijih” i “produhovljenih” ljudi sa zapada?!
Ono sto nam namecu sa strane ne mora uvek da bude bolje i ispravno zar ne?
Mozda sam nenamerno zaboravio nesto da dodam ali o ovome moze jos da se prica…
4 Nikola Tumbas // Dec 28, 2009 at 11:31 pm
Opaska na lokalne navijače…
Subotica je imala navijače koji su se zvali Plavi golubovi, navijači Spartaka – možemo reći bilo kojeg sporta. Pre “pola godine”, pojavili su se u gradu bilboardi koji predstavljaju u novom svetlu sada izgleda evoluirane golubove u Marince. Videvši na bilobardu karikaturalni lik iskeženog ćelavca, alias zaštitnog znaka Marinaca, mene je zainteresovalo da napravimo razgovor sa vođom navijača za sajt subotica.info i da to bude prilog u rubrici intervju. Osnovno pitanje bi bilo: Zašto tako nešto ? Zašto tako negativan prikaz samoga sebe? Kada smo došli do broja dotičnog, koji je pristao na razgovor, uz molbu da zna pitanja unapred, na B92 je krenula kampanja o navijačima. Posle toga smo odustali, ispalo bi da kopiramo ideju novinara dotične stanicu a možda bi čovek i odustao od razgovora misleći da je ista tema u pitanju.
5 edesi // Dec 29, 2009 at 1:39 am
Mislim da niste trebali odustati od intervjua! Vodja navijaca je razuman covek,nije problem u njemu. Nazalost klima se promenila i mislim da bi te osuduli jer promovises navijace u pozitivnom svetlu! Salu na stranu ali mnogo su toga uradili ljudi sa b92 da bi diskreditovali navijace! Samo da sad neko ne spomene kriminalce medju navijacima jer sam protiv kriminala !
6 Nikola Tumbas // Dec 31, 2009 at 2:38 am
edesi, ako ga poznaješ, može. Popričaj s njim, pa ako hoće i sada kada se sve ovo dešava u medijima, i prođu svi ovi praznici, možemo se naći i popričati da napravimo na kraju intervju
7 edesi // Dec 31, 2009 at 11:54 am
Nikola videcu sta mogu da uradim.
Citam sad vesti kad ono:”Djordjevic i Tubic oslobodjeni”
Bilo bi zanimljivo kad bi o ovakvim stvarima pisali blogove ali ne, ipak su navijaci najveci problem ovog drustva!
8 Nikola Tumbas // Dec 31, 2009 at 2:49 pm
Uskoro, posla nove godine imat ćemo intervju ili blog vezan sa reformu sudstva. Sudstvo je očigledno (bila) rak rana ovog društva. Mnogima nije jasno kako će se sa sada manjim brojem sudija brže rešavati sporovi. Razgovor sa jednim od ex-sudija će možda pomoći da nam slika o tome bude jasnija.
9 edesi // Dec 31, 2009 at 5:56 pm
Mozda se vode onom: “kvalitet,a ne kvantitet”.
Mada stvarno mislim da bi bilo dobro pisati o krucijalnim problemima ovog drustva a ne zabavljati narod …sudstvo je samo jedan u nizu problema. A ovo oko navijaca ce se brzo iskristalisati.
You must log in to post a comment.