subotica org

Strast… strast… strast…

Strast prema automobilima, jurnjavi, planinarenju, odeći, modi, poslu, hobiju, slikarstvu, kulturi, književnosti… Mogla bih do beskraja da nabrajam u kojim granama običan čovek može gajiti strast. Mada, pretežno kada se pomene reč – strast – misli se na erotiku. Žalosno je što je tako, ali danas se na strast gleda isključivo kroz takav okvir – erotski, seksi, nastran…

Dok sam pisala roman ”Tajne strasti grofice Razaski” u meni je bila nekakva jedinstvena mešavina uticaja života, zamišljene fikcije i elan za radom. Kada se sve to spojilo u jedinstveni splet – dobio se roman koji je bio napisan sa strašću za tri i pol nedelje. Sada, verujem kako ne bih bila u stanju napisati roman poput ovog, kao i svaki umetnik koristila sam trenutke inspiracije kao da mi je ta inspiracija vazduh, voda i volja za daljnjim životom…

Rekla bih ipak nekoliko reči i o toj jedinstvenoj grofici Draseli Razasky koja, koliko vidim, budi interesovanje među čitaocima i ljudima koji su čuli za ovu knjigu. Obična žena koja vuče korene mađarskih predaka. Mađarica – dakle! Eh, i to su me pitali – zašto baš Mađarica?

Jedna moja drugarica iz detinjstva Eva Sarić mi je jednom rekla – zašto nikad ni u jednoj knjizi nema neke Mađarice, ima Engleskinja, plemkinja, Nemica, ali nigde nema nikakve Mađarice …? U to vreme bila Evrovizija, i Roža iz Malog Iđoša je predstavljala Mađarsku i svi smo bili u nekom zanosu – neka Mađarica odavde ide na daske Evrovizije … Eh…

Drasela je najpre bila osmišljena kao Ruskinja, a potom sam pomislila kako je ideja Mađarice dobra ideja, a odmah potom sam uvidela da bi tema ovog romana bila još delotvornija ukoliko bi bila okićena perverzijama, provokacijama, nesvakidašnjom ”ginekološkom” scenom, lupetanjem i smeštanjem svakavih podvala familiji Razaskijevih i neprikosovenoj Piroški. I tako je zahvaljujući najpre Evinom komentaru Drasela postala to što jeste… Prava veštica koja uz pomoć svoje ”drage” svekrve zavodi budućeg premijera Mađarske uz pečenu patku i salatu od graška, uz priču o malignim oboljenjima. Nisam još nikad nikog zavela na taj način – posebno zato što priču o tumorima ne smatram uzbuđujućom i zavodljivom. Ali u knjigama, jednako kao i u filmovima je sve moguće.

Rekla bih nekoliko reči i o toj famoznoj naslovnoj strani. Moj brat Darko mi je pomogao da je kreiram. Rekla sam kako želim lik neke lepe žene i prepustila izbor njemu. Dostavio mi je CD sa oko 2.000 fotografija prelepih, nagih žena i ja sam celo popodne sedela za računarom tražeći neku koja bi odgovarala mojoj viziji. Suvišno bi bilo reći kako sam se to popodne osećala kao biseksualka. A ako ništa drugo mogu da priznam kako to – biti virtuelna lezbijka – nije prioritet za kojim žudim… Sem toga sada mi je bar malo jasnije kako se osećaju muškarci… Nije im baš lako…

Madonna, moj idol iz detinjstva je jednom prilikom rekla kako su seks i erotika najinteresantniji ukoliko se gledaju kroz okvir humora. Koristeći njen oproban recept uvidela sam kako je to zaista tako… A takođe upotrebila bih i reči Džona Goldsvorda koji je rekao kako:” Strast ne zna za pravila i obzire. Ona je na svaki način slobodna od samosvesti i ponosa, živaca, skrupula, laži, moralnosti, od hipokrizije i mudrosti, straha za džepom i mestom na ovom svetu. U samoj prirodi strasti ima nešto što se opire nametanju krajnjih odsečnih odluka”.

Strast je poput vetra, neuhvativa, jedinstvena, i lepo je kada u normalnim količinama ovlada nama. Navela bih ovim putem čak i sebe kao primer – sa nekom posebnom strašću sam posvećena književnosti i kreativnom stvaranju i to je zbilja divno. Ali pored toga što je bitno voleti ono čime se bavimo, bitno je i verovati u sebe, svoje ciljeve, svoj rad – samo to je garancija za dobar uspeh!

A u predahu od posla uvek možemo da se posvetimo i onoj drugoj strasti – zavođenju, čak i uz priču o grašku, pečenoj patki i malignim oboljenjima… Ukoliko nam, naravno, nema neke druge i bolje alternative…