subotica org

Htela sam vam pisati kako se zbog tog i tog lokala koji je svoje stolove raširio po celom trotoaru te i te ulice, i zbog toga što pešaci taj deo puta moraju prelaziti preko biciklističke staze, da se tamo događaju bukvalno sudaranja pešaka i biciklista… Biciklisti se naravno s pravom ljute, pešaci koriste njihov deo puta i još i ne gledaju, šetaju se, biciklisti ih opominju ili se zalete u njih…

Mnogo toga sam viđala ovog proleća i leta prolazeći tom i tom ulicom. I htela sam pisati i napisati ime tog lokala i spomenuti nadležne i sve redom, ne bi li se neko tu smatrao prozvanim i nekako reagovao i oslobodio prolaz pešacima a stazu biciklistima. I htela sam ih pitati kako bi bilo kad bi neko “zauzeo” deo kolovoza, da ugrozi stazu za vozila, da… Nadležni bi tada reagovali, naravno. Zamislite samo kojom brzinom!
A ovako… Ne mogu da verujem da niko od tih “gore” nije video baštu sa stolovima i stolicama na sred prostora za pešake, ili možda jeste… Možda je “neko” to i odobrio… Ali šta ima veze, koja važnost (!) samo par metara zauzet prostor pešacima, jaka stvar. Pa mogu valjda malo i pešaci da spuste nos i da taj deo puta kojim prolaze, malo da zaobiđu te stolove, da malo paze na bicikliste koji jure… Ili zar baš moraju tu prolaziti? Imaju i drugu stranu ulice…
Htela sam sve reći… A onda sam shvatila da koliko novinari mogu dobrog nekome da donesu, nekog da uzdignu, da “izreklamiraju”, radeći svoju profesiju i koliko god žele nekom da pomognu (u ovom slučaju pešacima), toliko mogu nekog i da unazade, nevolje da mu nanesu, probleme, “novac iz džepa da mu uzmu”, da ga spuste i ocrne.
Setila sam se, koliko smo samo puta u tom istom lokalu pili na “recku”, koliko smo se puta zimus unutra ogrejali uz topao čaj ili mirno mesto, kutak za dušu… Jer, gde dalje možete dobiti piće na ljudsku reč, na obećanje do “prve plate”? Prolazi samo “keš” i kartice… Bolje keš, rekli bi konobari, kartice ne ostavljaju bakšiš. Sve u drugim lokalima prolazi, samo ne i “recka”…

I zato sam zaćutala… Ugrizla se za usnu kad sam ime lokala htela reći. Bolje je tako…
Mi pešaci ćemo još malo krasti deo biciklističke staze, a onda kad mraz ogrne naš grad ugrijaćemo se – na “recku”! Ko i uvek!