subotica org

Danas ima mnogo homoseksualnih veza.

Gde god se okrenem primećujem da viri neki peder ili lezbijka. U suštini stvari rekla bih kako su ti ljudi slični kao bilo koji drugi.. Kratak opis bi bio da imaju dve noge, ruke, glavu na ramenima, ponekad se ni ne razlikuju ni ponašanju, izgledu.. Ne sećam se kada sam poslednji put videla nekog pedera kako u ružičastim cipelama sa visokim štiklama pretrčava ulicu.. Uglavnom, to su ljudi kao bilo koji drugi. Idu ujutro autobusom ili kolima na posao (naravno ukoliko imaju posao), oblače se standardno (prate neku modnu marku ili nose odeću sa buvljaka), koriste fine parfeme, nakit i u suštini stvari su cool. Po svemu bih zaključila da su to ljudi i ni na jednom od njjih ne piše na čelu: ”Ja sam homoseksualac!”

Homoseksualne veze imaju mnogo, mnogo mana, ali imaju i nekoliko manjih prednosti u odnosu na heteroseksualne veze ili bigamiju. Bigamija kao seksualna zajednica ima mana koje se tiču toga da partner (obično muškarac) ne može u jednakim merama da bude posvećen svim ženama sa kojima živi, niti da ih voli na jednak način i iz tog razloga se stvaraju razmirice. Heteroseksualne veze su veze koje preovlađuju među polovima imaju i prednosti i svojih mana u jednakom broju.

Homoseksualne veze u donosu na ove dve pomenute imaju mana koje se tiču toga da najčešće dve osobe koje su u ovakvoj (za naša podneblja) ”zabranjenoj” vezi – ne mogu pred očima javnosti iskazivati svoju seksualnu opredeljenost. Ne mogu ozvaničiti svoju vezu, ne mogu tražiti od zajednice da budu prihvaćeni kao heteroseksualni parovi i najčešće za njih vlada pravilo kako im nisu sve ovce na broju.

Homoseksualne veze najčešće ostaju kao anonima. Dešava se tokom života jednog muškarca ili žene da su se takoreći ”okliznili” samo jedan jedini put, da su završili u krevetu sa svojim najboljim prijateljem ili prijateljicom. To se moglo desiti čak i ako su te osobe bile ili pijane ili toliko emotivno utučene da im se odlazak u krevet sa osobom istog pola učinio kao jedini izlaz iz gnezda tuge u koji su zapali. Kasnije, nakon tog čina, dešava se da ta osoba ne želi više da čuje za svog ili svoju seksualnu partnerku, krijući to iza standardne fasade ”ništa posebno se nije dogodilo”. Ti ljudi nastavljaju živeti dalje, iako tokom svog života izbegavaju bilo kakve dodirne tačke koje bi im ukazivale na to što su proživele, šta su želele, način na koji su se ophodile i na kraju krajeva – ne dopuštaju sebi više nikakve slične situacije.

Posmatrajući celokupnu ljudsku istoriju moglo bi se zaključiti kako je pojam homoseksualnosti poznat još od antičkog doba. Danas se teže govori o tome da su ljudi poput Cezara, Ahila i Aleksanda Velikog bili drugačijeg seksualnog opredeljenja u odnosu na svoju naciju. Tada su ljudi oko njih znali mnogo toga o dešavanjima u krevetu svojih poznanika, i što je još čudnije to se prihvatalo sa određenom dozom normalnosti. Čak je i sam Avgustin u svojim ”ispovestima” jednom prilikom priznao da je u vremenu sopstvenog bludničenja bio okružen laskavim libertancima koji su bili biseksualnih sklonosti. Čak su i soneti Vilijema Šekspira bili posvećeni izvesnom V.H, u koga je slavan pisac bio zaljubljen. Mnoge činjenice jasno ukazuju na činjenicu da je homoseksualnost česta kod izuzetno talentovanih, genijalnih ljudi. Ali do sada najstariji primer homoseksualnosti jeste što je pronađena egipatska grobnica u kojoj su bila sahranjena dva muškarca. Freska u grobnici ukazuje na to da je reč o homoseksualnom paru…
Priliom analiziranja statistika koje su bile dostupne iz muških zatvora, kasarni ili škola – došlo se do zanimljivog otkrića kako klica homoseksualnosti postoji kod većine muškaraca. To ukazuje na to da na razvoj homoseksualnosti bitno utiču društven položaj muškaraca i žena.

Danas bih kao primer takvih veza mogla navesti bilo muške ili ženske zatvore, znači gde ima mnogo jedinki istog pola. Tada se stvara potreba za ljubavlju, nežnošću, pažnjom, tada postaje nebitno da li je to osoba istog pola.. U tim situacijama stvara se odnos – ja ću biti muško, a ti ćeš biti žensko! Tada se dotičan muškarac počinje (ukoliko je u toj vezi ocenjen kao žena) ponašati poput žene, pušta kosu, menja ime i u toj homoseksualnoj vezi proizašloj iz takvih okolnosti, prilagođava se svojoj novoj ulozi – čemu se verovatno ne bi prilagodio da se nije našao u takvoj situaciji. Ili žene, ukoliko je jedna od njih ocenjena za muškarca – počinje da se grublje ponaša, skraćuje kosu i njen nastup je agresivniji. Često te takve veze, po zatvorima, traju samo dok se dve osobe nalaze jedna kraj druge.. Prilikom odsluženja kazne, dotična soba se obično vraća prvobitnom ponašanju i heteroseksualnoj opredeljenosti.

Među poznatim homoseksualcima bili su: Bajron, Ficdžerald, Aleksandar Veliki, Julije Cezar, Sergej Djagiljev, Petronije, a pape poput Aleksandra IV su svoje homoseksulae želje ostvarivali sa vrlo lepim mladićima koji su bili regrutovani iz Vatikanskog hora. Primeri homoseksulanih veza i dan dana su česti, i prisutni su među svim profesijama. A da bi se nabrojali svi homoseksualci koji su obgoatili čovečanstvo treba mnogo više prostora i vremena.

Na pitanje da li je dobro biti homoseksualnog opredeljenja odgovor je zbilja delikantan i zahteva razmišljanje. Ali ukoliko određene osobe ustanove kako im je mnogo lepše u društvu osoba istog pola tada se treba zapitati koji su to razlozi koji utiču na takve zaključke. Možda je dotična osoba nesigurna u sebe, i ukoliko je u pitanju žena može se doći do zaključka kako muška društva utiču na nju da se oseća plaho i neugodno. Tada se ona u ženskim društvima opušta, i ukoliko se desi da ostvari seksualnu vezu sa ženom, osećaće se sigurnije i bolje. S neke strane žene kao žene medjusobno lakše jedna drugoj mogu odrediti erogene zone. S druge strane bitni su porodični apsketi – ukoliko je brak roditelja loš, tada se dotičnoj osobi mogu za sva vremena ogaditi heteroseksualni odnosi i s te strane je homoseksualnost razumljivija. Ili ukoliko je osoba imala niz veoma loših heteroseksualnih veza, tada u homoseksualnim vezama traži utočište i mir što u prehodnim vezama nije pronašla.

Razlozi za okrenutost homoseksualnosti su drugačiji od ličnosti do ličnosti.

Da li homoseksualnost ima svojih malih prednosti? Ima, ali su te prednosti zanemarljive u odnosu na to da u našim podnebljima skoro je nemoguće ostvariti lepu, homoseksualnu vezu koja bi bila prihvaćena, najčeše dolazi do ismejavanja od strane društva, neprihvatanja njihove seksualne opredeljenosti.. Svega nekoliko zemalja u svetu dozvoljava brak između homoseksualaca ali to ne može ni malo pomoći kao neka olakšavajuća okolnost ljudima sa ovih teritorija. A još veći problem je u tome što mnogi ljudi ni ne mogu priznati da su gej sklonosti. Skorašnji primer je primer jednog mog poznanika iz Novog Sada koji često kaže kako ima mnogo homoseksualaca, samo još ne smeju da se deklarišu. Jedna njegova drugarica iz Budimpešte je gej, pa je ranije organizovala i “gej žurke” Kad napravi žurku pola društva je gej a pola su “straight”. Nekoliko puta je posetio žurke sa ženom, a kada se vrati sa tog puta uvek ga drugari upitaju: “Kako je bilo?” On uvek odgovara: “Oni tamo se deklarišu da su gej – ali uglavnom su biseksualci, a vi ovde se deklarišete da ste hetero a ustvari ste homići”.

Ponekad je teško prizanti sopstvene sklonosti koje su često neobične, nastrane i proizašle iz raznih sticaja okolnosti. Sve u svemu i heteroseksualni i homoseksualni odnosi, jednako kao i monogamija i bigamija imaju svojih prednosti i mana… Ali ukoliko vam se slučajno desi da ugledate pedera u ružičastim cipelama sa visokim štiklama kako pretrčava ulicu – nemojte ga mrzeti zbog toga. Čovek je ipak samo bio dovoljno hrabar da javno prizna svoje sklonosti i seksualno opredeljenje…