subotica org

Od usvajanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju zavisi upis naredne godine velike većine studenata u Srbiji. Zbog izuzetno niske prolaznosti studenata na fakultetima u Srbiji, smanjenjem potrebnih bodova za upis na narednu godinu studija bi se omogućio upis 70.000 studenata.

S obzirom na obaveze koje u procesu reforme obrazovanja, prilagođavanja Bolonjskoj deklaraciji imaju visokoškolske ustanove, naročito u vezi sa uvođenjem ESPB bodova kao mere opterećenja studenata, neophodno je izvršiti mnogo izmena studijskih programa, metoda izvođenja nastave i udžbenika. Te aktivnosti visokoškolskih ustanova i dalje traju i tek će okončanje procesa akreditacije (koje se očekuje sledeće, 2009. godine) dati odgovor na pitanje njihove uspešnosti.
Zbog navedenog, neophodno je da se ESPB bodovi uvode postepeno, uz stalno praćenje stvarnog opterećenja studenata i odgovarajuću korekciju broja bodova na osnovu analiza prolaznosti studenata na ispitima.

Ocenjeno je da je potrebno da se za studente koji se upisuju na studije u prve četiri godine po započetoj reformi visokog obrazovanja, promeni uslov za studiranje na teret budžeta, odnosno da se za ove studente Zakonom utvrdi manji broj ESPB bodova kao uslov za zadržavanje, odnosno sticanje statusa studenta koji se finansira iz budžeta.

Podsećanja radi, prema Bolonjskoj deklaraciji predviđeno je da studenti upisuju godinu sa 60 bodova. Ukoliko bi se primenio postojeći zakon, procenjuje se da bi na mnogim fakultetima godinu prošla tek petina upisanih studenata. Predlog, koji Savez Vojvođanskih Mađara podržava je da ove godine studenti koji studiraju po novim programima mogu da upišu narednu godinu u statusu budžetskih sa osvojenih najmanje 42 ESPB boda, školske 2008/2009. godine sa 48., a 2009/2010. sa 54.

Na žalost, usvajanje ovog predloga ne predstavlja trajno rešenje problema, već samo kupovinu vremena dok se ne regulišu i usklade studijski programi prema Bolonjskoj deklaraciji.

Naglasila bih da su studijski programi na našim fakultetima i dalje preobimni, mentorski rad na „masovnim“ fakultetima nemoguć, u biblioteke i laboratorije se godinama nije ulagalo.

Druga predložena izmena precizira rok u kome studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, a to je kraj školske 2011/2012. godine.

Najveći problem je ipak što mladi ljudi sa diplomom ne vide perspektivu u Srbiji. Ali, i oni sami moraju biti odgovorniji. Mi iz Saveza Vojvođanskih Mađara smo svesni da se reforma ne može izvesti preko noći. Najveći problem je ipak što ni studenti, ni neki profesori ne shvataju da efikasno studiranje ne znači gomilanje ispita i produženje trajanja studija, već ozbiljan napor da se studije završe u roku, sa najboljim mogućim uspehom i praktičnim znanjem.