subotica org

Dešavalo vam se da upoznate nekog ko vas sasvim privuče, za kime naprosto odlepite i bez koga ne možete zamisliti daljnji život i budućnost. Kada vidite tu osobu naprosto treperite, malo fali i da poletite, i sve u svemu, život vam je mnogo lepši pri pogledu na njegovo-njeno lice? Takođe, dešavalo vam se i to da ste u nekog bili toliko ludo zaljubljeni, a taj neko-neka vas nije primećivala?

Taj osećaj odbačenosti bio je jadan, bolan, i iako ste preživljavali pakao nikad ni sa kim niste pričali o tome.

Ta zaljubljenost je ostala kao tajna u vašoj prošlosti i vi je se sećate. Dešavalo vam se i da ste svesni te odurne odbačenosti, tog nipodištavanja od dotične osobe i da je uprkos svemu tome niste zaboravili. Lik te osobe se utisnuo u vas i ma koliko vi hteli, i dalje je na jednak način u vama.

Jedan moj prijatelj mi je jednom rekao: ”I ma šta da sam uradio naprosto je nisam zaboravio! Uvek je u meni.. Njene oči, njen izgled lica je nešto što ne mogu da zaboravim.. Sve sam probao, čak sam se i opijao noćima.. Uzalud, naprosto me proganja!” I našao je drugu devojku, ali još uvek nije zaboravio tu devojku koja ga je onomad toliko opsedala.

Kako razbiti iluzije?

Najpre bih volela reći nešto o tome kako obično kada se zaljubimo mi na osnovu lika te osobe sami u sebi stvorimo predstavu o njenoj ličnosti. U većini slučajeva stvorena slika nije stvarna, niti ima veze sa tom osobom. To je jedostavno slika koja nama najviše odgovara pošto nam se ta osoba fizički vrlo sviđa. Najgore je to što se pod dužinom vremena koliko traje ta zaljubljenost, obično ta slika, bolje bih nazvala iluzija samo još više razgranjuje, širi. Na kraju ne možemo normalno ni da spavamo, ni da jedemo, ni da funkcionišemo jer smo opsednuti tim likom kog smo osmislili.
Dakle taj lik nije stvaran, jer da bismo upoznali prave vrednosti i mane neke osobe potrebno je da sa njom provedemo određeno vreme kako bismo je upoznali. Mnogi muškarci često govore za svoje supruge – kako uvek imaju prisutan osećaj koji ih navodi ka slutnji da ni ne poznaju svoju suprugu, kako uvek postoji nešto sa čime ih ona iznenadi.

I stvarno je tako!

Međutim, u slučaju kog opisujem a koji sa bazira na tome da li se zaborave osobe koje su nama samima dugo vremena bile isključivo iluzija u koju smo bili zaljubljeni, mogu reći kako ta iluzija uvek ostaje u nama. Iluzija o nekoj osobi nestaje tek onda kada se razbije. Ali kako razbiti iluzije? Jedna od vrlo povoljnih i dobrih mogućnosti za razbijanje iluzija jeste da mi tu osobu upoznamo, zbližimo se sa njom, upoznamo njene vrline, mane, osobine, sklonosti. Može se desiti pri tome da se mi još više zbližimo sa tom osobom, razvijemo prijateljstvo, ljubav. Ili da načisto ustanovimo kako ta osoba u koju smo duže vremena bili zaljubljeni nije ni približno slici naših postavljenih ideala. Iluzije su vrlo bolne kada se razbijaju. Često se samo razbijanje iluzija kod dotičnih osoba manifestuje: neraspoloženjem, tugom, razočaranjem.. Mada situacija može biti i obratna: dotična osoba može da oseća iskreno rastrećenje, sve zavisi kakva je bila iluzija koja je bila stvorena u mislima, i na koji način je ta osoba prilazila toj zaljubljenosti.

Muškarci, doduše retko kada zaboravljaju žene koje su želeli, a koje nisu imali. Žene koje će u njihovim mislima uvek ostati kao nešto nedostižno, idealizovano. I upravo u tim razmišljanjima je najveća vrednost tih žena – zauvek su ideali! Postoje i oni slučajevi muškaraca kada se ideal nakon jedne noći sa dotičnom, željenom ženom – razbija! Kada se postizanjem cilja – osvajanja i posedovanja idela, i sama vrednost dotične žene briše. Primeri takvog razbijanja iluzija su mnogobroji, a verujem kako su se pojedine osobe i pronašle u ovom tekstu po pitanju toga da su bile trofej jedne noći. Osećaj da su predstavljale isključivo samo metu za osvajanje nije ni najmanje prijatan. Može da stvori kompleks niže vrednosti, kao i da poljulja samopouzdanje osobe koja je predstavljala trofej tj. iluziju. Najgora stvar koja može da se desi jeste da se taj osećaj nipodištavanja produbi u nešto mnogo ozbiljnije što rezultira: mržnjom suprotnog pola, škodenjem samom sebi (uzimanjem narkotika i sredstava za umirenje), upadanjem u razna nekontrolisana stanja, depresije.. U tom slučaju je najbolje potražiti savet ili pomoć stručnjaka. Mada, najbolje je sve to pregurati u ranom stadijumu, pronaći utehu i beg od činjenice koje prouzrokuje nipodištavanje takve vrste.

Doduše, ipak najbolja alternativa u razbijanju iluzija jeste – iskren razgovor, sveden na to da se osećanja razotkriju, da se prikaže lik koji postoji u glavi dotične osobe i da se iluzija na taj način rasprši. Iluziju bih najbolje uporedila sa mehurom od sapunice, koji može da bude sve veći, i veći i na kraju se potpuno rasprši. U tom slučaju bolje je postati svestan tog stanja pogrešnog shvatanja i raspršiti taj mehur.

Nadalje, lepša strana iluzija je ukoliko se pokaže da su one opravdane i ispravne, tj da je ona slika koju smo u svojim mislima predstavili o nekoj osobi ispravna i realna. U tom slučaju tada se ta iluzija usmerava u sasvim drugom smeru. Može doći do ostvarivanja vrlo lepog prijateljstva koje rezultira lepom vezom iz koje može proizaći i brak, deca, i fantastična zajednica u kojoj dominira ljubav. U tom slučaju ukoliko se desi da je slika koju imamo o nekoj osobi tačna ili kada se pokaže kako je ta osoba približna osmišljenom idelu – tada je reč o tome da smo pronašli osobu našeg života. Retki su oni koji dostignu tu sreću, da upoznaju svoju, drugu polovinu. Ali i kada je sretnu oni postaju svesni i jasno im je kako su sreli ljubav svog života. U tom slučaju iluzije postaju realnost i vrlo lepa stvarnost.