U predlog budžeta za 2009. godinu su ugrađene mere za smanjenje javne potrošnje, koje su zajedno sa podsticajima za neke oblasti deo paketa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize.
Globalna ekonomska slika danas nije ista kakva je bila u prošlosti, tako da je i naša zemlja morala da prilagodi svoje ciljeve svetskim tendencijama. Vrlo je realno da recesija, kao zajednički imenitelj svih privreda u svetu, donosi i manju potrošnju u budućnosti. Bilo je neophodno analizirati sve mogućnosti za štednju u budžetu.
Predlogom budžeta za 2009. su predviđeni prihodi od 698,8 i rashodi od 748,8 milijardi dinara. 80 odsto rashoda budžeta su zakonske obaveze prema budžetskim korisnicima, a u prihode budžeta su uračunate i dividende od profita javnih preduzeća, u vrednosti od oko 14 milijardi dinara. Procena je da će 17 javnih preduzeća ostvariti dobit od 29 milijardi dinara, od čega će 50 odsto morati da uplate u budžet.
Budžet je mogao da bude restriktivniji da nije bilo rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kojim su povećane penzije, kao i plate koje se isplaćuju iz budžeta. Najveća dotacija budžeta je penzijskom fondu u iznosu od 189 milijardi dinara.
Ekonomija naše zemlje suočava se sa brojnim problemima, poput rasta spoljnog duga i makroosetljivosti u kontekstu svetske finansijske krize. Veliki problem i dalje je visok nivo nezaposlenosti, kao i povećan inflatorni pritisak.
Svi znamo da u našoj zemlji ima puno građana koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. To nije isključivo posledica krize, već toga što ljudi nemaju posao, što su socijalno ugroženi i što su mnogi ispod granice siromaštva. Zbog toga će socijalna davanja i briga o najsiromašnijima, biti jedan od prioriteta ekonomske politike Vlade u 2009. godini. Savez vojvođanskih Mađara se slaže da socijalna davanja moraju da budu prioritet Vlade, koja jednostavno ne sme da zaboravi socijalne kategorije stanovništva.
Smanjivanje stope ekonomskog rasta u 2009. godini doneće probleme u mnogim preduzećima, ali, nažalost, to je globalni fenomen i ne možemo se odbraniti od toga. Najveće probleme vidim u povećanju cene kapitala i smanjivanju raspoloživih sredstava za plasmane privredi. Ono sa čime se već suočavamo je povlačenje depozita iz poslovnih banaka, iako smo podigli garanciju države sa 3 na 50 hiljada evra.
Savez vojvođanskih Mađara je odbijao da podrži budžet. Mi smo samo tražili od Vlade da poštuje Ustav. SVM nije zadovoljan rešenjem da Vojvodini pripada samo sedam odsto republičkog budžeta, pošto više od 40 odsto nacionalnog dohotka dolazi iz Vojvodine, ali se zalažemo za to da se bar poštuje onih sedam odsto koji su propisani Ustavom Republike Srbije. Mi nismo izglasali taj ustav, ali smo se pomirili sa činjenicom da Vojvodini pripada tih sedam odsto, ne zbog toga što je to dovoljno, već jednostavno kao cifru koju je najviši pravni akt odredio.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predlog republičkog budžeta za 2009. godinu pošto je njime za Vojvodinu predviđeno 67 milijardi dinara. Savez vojvođanskih Mađara to smatra kao jedan od svojih najvećih uspeha, pošto smo mi pokrenuli to pitanje. Time smo dokazali da nismo samo jedna manjinska stranka, već ozbiljna regionalna partija.
Vojvodini je direktno iz republičkog budžeta namenjeno 35 milijardi dinara i još 360 miliona evra, oko 32 milijarde dinara od privatizacije NIS. Podsetiću, pored 50 odsto sredstava koja Vojvodini pripadaju na osnovu Zakona o privatizaciji, ona dobija još 40 odsto od privatizacije Naftne industrije. To je način na koji ćemo biti kompenzovani i način na koji će biti prevaziđen ustavni minimum od sedam odsto republičkog budžeta. Dakle, Vojvodina će dobiti oko 9 odsto. S tim sredstvima se stvaraju preduslovi za nastavak projekata za izgradnju mostova, puteva, zdravstvenih ustanova, škola, obdaništa i što je najvažnije, za otvaranje novih radnih mesta.
Savez vojvođanskih Mađara će podržati predloženi budžet jer je Vojvodina dobila obećano i ispoštovan je Ustav. Mi nismo podnosili amandmane na budžet bez obzira na to što nije idealan i što izaziva nezadovoljstvo mnogih.
O sudovima
U DS su, izgleda, procenili da bi bio gubitak prestiža ukoliko jedan propis “padne” u Skupštini. Zato je, zbog sujete, usvojen antievropski Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ali, ovo nije “šamar” SVM-u, već građanima. Po Zakonu će, umesto 138 sudova, opstati samo 34, a ukidaju se oni koji rade i 150 godina. U Vojvodini – između Subotice i Novog Sada, s jedne, i Sombora i Kikinde, s druge strane – nije predviđen nijedan osnovni sud i tužilaštvo. Tražili smo da ostanu osnovni sudovi u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju, ali to nije prihvaćeno, i zato nismo mogli da glasamo “za”. Stvorena je ogromna “rupa” baš u opštinama gde pripadnici nacionalnih manjina žive u većem broju. Sada je pod znakom pitanja i službena upotreba jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, što je Ustavom garantovano pravo. Bilo je podneto čak 109 amandmana. To je trebalo da bude signal da nešto nije u redu i da predlog treba povući. A, vremena za popravku je bilo, jer zakon stupa na snagu tek 1. januara 2010. godine. Zaista ne vidim racionalan razlog za ovakvu žurbu. Pojedine stranke su tokom glasanja u Skupštini Srbije izdale regionalni interes i moraće to da objasne građanima. Učinili su to zbog toga što su mnogo jaki lanci kojima su vezani koalicionim sporazumima u Beogradu. Zakon o sedištima sudova je antimanjinski zakon jer su prema njemu osnovni sudovi zadržani samo u dva grada u kojima su pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica većinsko stanovništvo. Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će na proleće inicirati izmenu zakona o sedištima sudova. Mi smo ostali principijelni, za razliku od nekih koji su takođe nedeljama kritikovali ovaj predlog zakona, pa davanjem kvoruma obezbedili da on prođe na glasanju. Podsećanja radi, kvorum za glasanje obezbedio je LDP.
2 responses so far ↓
1 Nikola Tumbas // Dec 25, 2008 at 2:47 am
U približavanju EU i njihovim pravilima igre mi moramo veli broj zakona da promenimo – prilagodimo njihovim standardima da bi bili prihvaćeni u tu skupinu naroda. Zato, molim te, odgovori mi na pitanje koje mi se nameće. Citat – “Zato je, zbog sujete, usvojen antievropski Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava”. – kraj citata. Ako je ovaj zakon pisala naša vlada u nameri da se približi EU (prepisujući zakone iz iste) onda taj zakon ne može da bude antievropski. Zar ne? Nisam dovoljno upućen pa mi je nejasna ta ocena zakona. S druge strane principijelan stav da se brani ono što se u okvirima stranke dogovoreno je normalan i sigurno ima pozitivan odjek kod birača bilo koje partije.
2 Kovacs Elvira // Dec 27, 2008 at 1:49 pm
Hvala na pitanju i na mogućnosti pojašnjenja. Veliki je problem kada se zloupotrebljava ideja evropskih integracija. Naravno da treba ispunjavati evropske kriterijume, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara se u potpunosti zalažemo za što brži ulazak naše zemlje u Evropsku uniju, ali ne mogu se neki stalno pozivati na EU, jer ona nigde ne kaže koliko sudova treba da bude u Srbiji i problematičan Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava nije nastao na taj način, što je prepisan. A ono što je najgore, i što smo više puta naglašavali u toku rasprave u Skupštini, ovaj poslednji predlog zakona, o kome smo raspravljali je postavljen na site Vlade dva dana pre samog usvajanja na Vladi (gde mi nemamo ministra) i odmah poslat u skupštinsku proceduru bez usaglašavanja ili bilo kakvog dogovora sa nama. Nadam se da sam Vam pojasnila stvari. Od nas niko ne bi trebao da očekuje da asistiramo u donošenju odluka koje su direktno štetne za građane koje zastupamo i odluke koje od nas ne očekuje ni sama Evropska unija, složićemo se?
You must log in to post a comment.